TOY CAMERA

Danas je većina telefona opremljena kamerama visoke rezolucije koje su u stanju da zabilježe impresivan kvalitet slike. Tako da je kamera na telefonu postala ozbiljno fotografsko oružje. Naravno, to ne znači da može da zamjeni profesionalni fotoaparat, ali za većinu to je sasvim zadovoljavajuća kamera. Razvoj tehnologije se odigrao prilično brzo. Ne tako davno, aplikacije za pametne telefone poput npr. Instagrama, imale su za cilj da preko fotografije stave efekat neke stare filmske kamere. Ako ste se ikada zapitali zašto su takvi programi stekli ogromnu popularnost, razlog leži u činjenici da su kamere na tadašnjim telefonima bile toliko loše da su izgledale otužno, pa je dodavanje nekog filtera ili efekta preko njih davalo određenu svježinu i životnost koja im je nedostajala.

 

Instagram ideju za logo i naziv nalazi u Polaroidovom Instant fotoaparatu. To je bila kamera koja je u sebi sadržavala mini tamnu komoru i omogućavala razvijanje filma i izradu fotografija odmah nakon fotografisanja. Ta kamera je bila jako popularna i imala je status ikone. 2008. godine, Polaroid je prestao sa proizvodnjom ovih fotoaparata zbog rastućeg tržišta digitalnih fotoaparata. Vrijeme se promijenilo, neke stvari su morale da odu u prošlost da bi napravile mjesta za neke druge. 2010. godine se pojavljuje prva verzija Instagrama sa idejom inspirisanom u tradiciji instant fotografije i formata 1:1 koji su koristili ti fotoaparati. Kombinacija zanimljive priče i učinkovitosti tih filtera dovela je do enormne popularnosti Instagrama.

 

 

Kada sam 2010. godine nabavio svoj prvi pametni telefon, Huawei U8300, bio sam oduševljen mogućnostima koje je imao. 250MB RAM memorije i kamera od 3MP. Ubrzo sam morao priznati da su fotografije očajne i skoro neupotrebljive. Shvatio sam kako bi bila neophodna neka vrsta obrade materijala koji ta kamera zabilježi, da bi iole bio upotrebljiv. U tom periodu Instagram se još nije pojavio na Android telefonima i u potrazi za alternativom, isprobao sam mnogo aplikacija, ali mi je jedna posebno zaokupila pažnju. Vignette - Photo effects je aplikacija koja se plaćala na Andorid telefonima, ali davala je više nego zanimljive rezultate. Posebno je bio zanimljiv “Diana effect” koji je referisao na popularne Diana kamere iz 60ih godina prošlog vijeka.

 

Fotografisanje u kombinaciji tog telefona i tog programa bilo je bolno sporo. Trajalo je par sekundi i u tom periodu sve na telefonu bi se sve zamrznulo, sve bi blokiralo. Ali rezultat je bio zanimljiv. I vođen idejom da je manje više, posvećeno sam snimao kadrove, uglavnom one koji se nisu brzo kretali, zbog tehničkih zahtjeva koji su mi bili nametnuti.

 

Svaka kamera ima svoju draž i osobenost koju može da  ponudi. 3MP su sasvim dovoljna da se odštampaju fotografije veličine starih instant fotografija. Zašto da ne, nije neophodno da svaku fotografiju štampamo u velikim dimenzijama. Većinu fotografija nikada i ne štampamo. Tako da sam odlučio da uživam u svom fotoaparatu od 3MP. Da bilježim kadrove koje meni zaokupljaju pažnju. Ti kadrovi su rezultirali serijom neponovljivih fotografija. Uživanje je neprocjenjivo i dokazuje da tehnika nije presudan faktor za dobru fotografiju. Najbitnije je ono što želimo da saopštimo drugima i šta nalazimo da je važno snimanja. To je suština umjetnosti i fotografije. Neće megapikseli mega-zumovi i mega-objektivi napraviti bolje fotografije. Osoba iza fotoaparata stvara fotografiju, kamera je bilježi.